HIV

“HIV više ne mora da sprečava ljude da žive normalno, srećno i dugo, ali mi znamo da sprečava. Još uvek nema izlečenja, a bez lečenja, ljudi će umreti. U međuvremenu usluge u vezi sa HIV-om se redukuju, stigma je sveprisutna, a mi sada imamo prvu generaciju osoba koje odrastaju i stare sa HIV-om…”

Preuzeto sa: //www.huffingtonpost.co.uk/

Na ovaj dan nakon svih informacija sa obuke o nasilju nad osobama koje žive u institucijama izražavamo protest zbog nedelovanja na pojave koje ljudski život, dostojanstvo osobe i osnovni razlog postojanja svakog od nas, a to je učešće u razvoju zajednice u kojoj živi ugrožavaju u svakom pogledu. Ljudi se međusobno ugrožavaju i udružuju na suprotnim stranama, a većina stanovništva planete nije izabrala svoje fizičke, fiziološke, mentalne i druge karakteristike zbog kojih smo predmet stigme, već su one urođene, rađamo se s njima, dolaze vremenom usled starenja, životnih okolnosti na koje sve manje možemo ili uopšte ne treba da utičemo.
Potrebne su nam usluge na dnevnom nivou zasnovane na poštovanju različitosti i principu jednakih mogućnosti koje ćemo stvarati za sebe i ljude oko sebe kao nosioce vlastitih prava i obveznike u odnosu na razoj društva u kome živimo, a ne predmete nečije procene, brige, pomoći, zarade, koristi…
Sistem usluga koji će omogućiti da svima bude dobro i da svi budu vidljivi i učinkoviti jedini je put koji omogućava održivost društva.
Sve ostalo je ulaganje u privid, veštačku maglu i bunar kome se neprestano procenjuje dubina a vreme prolazi odnoseći i niko ne izbegne da u nekom trenutku u životu bude na listi otpisanih.
Od toga nas u trenutnom uređenju ne štiti nijedna odlika jer smo se sami uveli u okvire i dajemo im veći značaj od činjenice da postojimo i da naše življenje u svakom trenutku treba da bude dostojanstveno, kvalitetno i produktivno.