Vladimir Cuk, International Disability Alliance (Međunarodni savez za pitanja invalidnosti), i Dominik Haslam, International Disability and Development Consortium (Međunarodni konzorcijum za invalidnost i razvoj)

Pre deset godina usvojena je Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom. To je bio prvi međunarodni pravno obavezujući instrument koji se bavio isključivo pravima osoba sa invaliditetom na globalnom nivou. Postignut je aktivnim učešćem pokreta za prava osoba sa invaliditetom i to je postavilo novi standard za uključivanje civilnog društva u pregovore Ujedinjenih nacija. Dajen Ričler, bivši prededavajući International Disability Alliance , IDA (Međunarodni savez za pitanja invalidnosti) i bivši predsednik Inclusion International seća se toga “ne samo kao pobede prava osoba sa invaliditetom, već kao nečega što je obeležilo visok stepen solidarnosti i saradnje unutar čitave zajednice osoba sa invaliditetom“.

“Gluve osobe su se zalagale za prava osoba sa psihosocijalnim invaliditetom, osobe sa psihosocijalnim invaliditetom zalagale su se za pristupačnu tehnologiju za slepe osobe, muškarci i žene sa invaliditetom su se zajedno borili za rodnu ravnopravnost – to je dalo smisao zajedničkom propagiranju u različitim zemljama, kontekstima i zajednicama i pokazalo da je tako nešto moguće” prisetila se Lisa Adams koja dans radi za Disability Rights Fund (Fond za prava u sferi invalidnosti).

Proces pregovora vezanih za Konvenciju bio je mnogo brži nego u slučaju ostalih sporazuma o ljudskim pravima. Stefan Tromel, bivši izvršni direktor IDA, sada viši specijalista za oblast invalidnosti u Međunarodnoj organizaciji rada, koji je takođe predstavljao pokret za prava onesposobljenih tokom pregovora, pripisuje to “insistiranju organizacija osoba sa invaliditetom da se počne sa primenjivanjem odmah nakon usvajanja”.

Nakon deset godina nadogradnje i učinka programa, mnogo je toga što svi treba da proslavljamo kada je reč o dostignućima zajednice izdejstvovanim u ovom procesu. Međutim, kao i uvek, još uvek mnogo toga treba uraditi.

Od njenog usvajanja, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, podigla je svest o onesposobljenosti, kako s aspekta ljudskih prava tako i s aspekta razvoja. Ona takođe označava promenu obrasca, gde se na osobe sa invaliditetom ne gleda više kao na deo zajednice koji prima milostinju, već kao na aktivne članove društva, koji upravljaju svojim životom i imaju jednaka prava na učešće, angažovanje i uključenost.

Zbog toga je, kada su pregovori širom novog globalnog okvira održivog razvoja počeli da prate Milenijumske razvojne ciljeve, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom korišćena kao osnova od strane mnogih organizacija onesposbljenih, uključujući Međunarodni savez za pitanja invalidnosti i Međunarodni konzorcijum za invalidnost i razvoj, za lobiranje da se osobe sa invaliditetom uključe u međunarodnu politiku razvoja. Pokret se ujedinio kako bi osigurao da “ne zapostavljati nikoga”- usvojeno od strane UN kao sveobuhvatna mantra za nove Ciljeve održivog razvoja – uključi osobe sa invaliditetom na smislen i odgovarajući način. Ovo je predstavljalo ogroman korak napred u poređenju sa Milenijumskim razvojnim ciljevima, gde se pokazalo da su osobe sa invaliditetom bile sistemski isključivane.

Danas, kada je Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom usklađena sa Ciljevima održivog razvoja, države imaju jasniji put ka uključivanju prava osoba sa invaliditetom kroz primenjivanje programa nacionalnog razvoja.

Izazov je u tome što su i Ciljevi održivog razvoja i Konvencija o pravima osoba s invaliditetom izuzetno ambiciozni programi. Oni objedinjuju napredne poglede na razvoj, životnu sredinu, humanitarni odaziv i klimu i oslanjaju se na svet otvoren za višestranu saradnju, onu u kojoj narodi gledaju van svojih granica i pružaju podršku globalnim reakcijama na globalne probleme. Ne svet koji je usmeren na sebe i nastoji da ostvari veze u svom sopstvenom interesu, što je u prošlosti osnažilo oružane sukobe, a ne ljudskost. Izvori prihoda i politička posvećenost Konvenciji o pravima osoba s invaliditetom i Ciljevima održivog razvoja moraju da postoje da bi se prava osoba sa invaliditetom kontinuirano primenjivala i da bi se proglasila nova era “ne zaposatavljati nikoga”.

Uprkos ogromnim koracima napred koji su učinjeni u uključivanju osoba s invaliditetom, u poslednjih deset godina, često postoji pretpostavka da osobe s invaliditetom automatski učestvuju u programima razvoja. Sve se više primećuje da osobe s invaliditetom nemaju koristi od globalnog razvoja osim ako njihovo učestvovanje nije proaktivno planirano i finansirano od samog početka. Ukljanjanje barijera za učestvovanje i otključavanje ogromnog potencijala osoba sa invaliditetom je ključno za rad na smanjenju globalnog siromaštva i osnaživanju ljudi da pristupe svojim pravima i aktivno učestvuju u svim aspektima društva.

Do danas, Konvenciju je potpisalo 170 država i Evropska unija. Broj potpisnica ubrzano – u 2016. godini Konvenciju će potpisati Antigva i Barbuda, Šri Lanka, Brunej, Finska, Komori, Holandija, Island i Centralna afrička republika, a Belorusija i Samoa su to učinile prošle nedelje.
Danas Međunarodni savez za pitanja invalidnosti i Međunarodni konzorcijum za invalidnost i razvoj, dve najveće globalne mreže organizacija koje se bave pravima osoba sa invaliditetom, pozivaju sve preostale zemlje članice Ujedinjenih nacija da potpišu ili pristupe Konvenciji, na desetogodišnicu ove ključne konvencije i kao znak prepoznavanja milijarde osoba sa invaliditetom, širom sveta, koje su često marginalizovane, isključene ili sprečene da doprinesu razvoju svojih domaćinstava, zajednica i zemalja.

Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom je prilika da se prihvati i primeni globalna norma – prava osoba s invaliditetom – što, kako se pokazuje, unapređuje društvena, ekonomska i razvojna prava svih u svim društvima. Norma koja kako gospodin Tromel veruje, može da donese „ogromnu promenu od posmatranja osoba sa invaliditetom kao pasivnog dela zajednice koji dobija povlastice do nekoga ko aktivno doprinosi očuvanju društva.” Ako vlade iskoriste ovu mogućnost, usmeriće talente i potencijal čitave ove generacije da u potpunosti doprinese svojim zajednicama. Ova transformacija je moguća, ali zahteva snažnu posvećenost država višestranim rešenjima i pristupima razvoju zasnovanim na pravima.

Verujemo da to zaista jeste moguće u ovoj eri – gde je konvencija, potpisana od velikog broja država, usklađena sa okvirom inkluzivnog globalnog razvoja koji će nas odvesti u 2030. Nikada ranije nije postojao ovakav podsterk u okviru zajednice onesposobljenih. Ako propustimo da iskoristimo ovu ključnu priliku, generacije koje dolaze nam to neće oprostiti.

Ako želimo promenu na globalnom nivou koja zaista svima donosi dobrobit, međunarodna zajednica mora delovati sada kako bi učinila da inkluzivni razvoj onesposobljenih postane stvarnost. To je svet kakav zahtevamo.

Преузето са: //www.huffingtonpost.com/entry/how-ten-years-of-the-crpd-have-been-a-victory-for-disability_us_58473671e4b0cc9e7cf5dbdd , 6. DECEMBRA 2016.
Prevod: Dragana Marković, Centar ŽIVETI USPRAVNO