Позивамо Вас да у наредна 3 дана информишете о темама у тексту који следи. Веома су повезане и једноставне, а утичу на живот свих.

Особе за контакт: Драгана Марковић 0638317818 и Јелена Сокреф 0697528441.

“Међународни дан особа са инвалидитетом Уједињених нација обележава се 3. децембра почев од 1992. Тема овогодишњег је “Оснаживање особа са инвалидитетом и обезбеђивање инклузивности и једнакости”. Ова тема се фокусира на оснаживање особа са инвалидитетом за инклузиван, непристрасан и одржив развој предвиђен у Агенди за одрживи развој до 2030. године.

Агенда 2030, залаже се за принцип “не изостављати никога”, представља план деловања међународне заједнице према мирном и просперитетном свету, где се као основни принцип примењује достојанство појединца и равноправност међу људима, што прожима три правца деловања Уједињених нација: развој, људска права и мир и безбедност. Од пресудног је значаја да се у том погледу осигура пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у свим сферама друштва и створи окружење једнаких могућности од старане особа са инвалидитетом, за њих и са њима.

Агенда до 2030. ставља велики значај на питања која се односе на одрживу урбанизацију, нарочито у циљу 11: учинити градове и насеља инклузивним, безбедним, отпорним и одрживим.

Ове године, секретар Уједињених нација покреће први извештај о инвалидности и развоју Главни извештај УН-а о инвалидности и развоју И 2018 – Реализација циљева одрживог развоја од стране особа са инвалидитетом и за њих, и са њима. Извештај пружа основу за креирање инклузивне политике, спровођења и праћења и евалуацију инклузивног, приступачног и одрживог глобалног плана развоја.” Извор: хттпс://www.ун.орг/девелопмент/деса/дисабилитиес/неwс/дспд/идпд.хтмл

Радни  превод: Драгана Марковић, Центар „Живети усправно“

Данас је Међународни дан борбе против ХИВ-а и АИДС-а. Особе заражене ХИВ-ом трпе дискриминацију која их готово у потпуности онемогућава да учествују у друштвеном животу и неретко им се контакти с другим људима своде само на најближе. Управо су предрасуде и дискриминација коју доживљавају разлог зашто се у законодавству САД-а, северноевропских и неколико других земаља, особе оболеле од хроничних болести и особе које имају последице коришћења психо активних супстанци сматрају особама са инвалидитетом.

Будући да је Уједињеним нацијама у наредних 12 година у фокусу инклузивни развој и да ће улагати у развој капацитета и подршке особама са инвалидитетом да се својим деловањем укључе у инклузиван развој и да сви заједно, између осталог стварамо паметне градове изграђене тако да све буде приступачно свима и безбедно за све, јако је важно да сваки наш поступак, све што радимо и градимо буду приступачни и укључиви ако желимо да будемо део овог процеса.

Следи текст о десет година асистенције у Новом Саду, белешка и извештај објављен у новембарском билтену Европске мреже за самостални живот (хттп://енил.еу/неwс/тен-yеарс-оф-персонал-ассистанце-сервице-ин-нови-сад/).

Десет година сервиса персоналне асистенције у Новом Саду

Центар “Живети усправно” окупио је 8. Новембра све људе који су допринели сервису персоналне асистенције у Новом Саду да бисмо сагледали његове исходе.

Нажалост, сервис персоналне асистенције у Новом Саду још увек се пројектно организује, финансиран је лутријским средствима, износом који се не може предвидети пре завршетка два конкурса Градске управе за социјалну и дечју заштиту  сваке године. Друга могућнот, дефинисана Законом о социјалној заштити, јесу јавне набавке, које су много транспарентније и финансирају се директно из градских/општинских буџета. Међутим, у већини случајева, најнижа цена једини је критеријум да одређени лиценцирани пружалац услуге буде одабран. Корисници/е не бирају начин на који ће се услуга пружати.

Пошто је препозната као пилот који организује организација особа са инвалидитетом, услуга је финансирана за 1 до 5 корисника/ца годишње који је користе 40 сати недељно. Након што смо започели кампању 0,1%, тражећи да овај постотак годишњег градског буџета буде издвојен за ову намену и након што смоорганизовали различите донаторске скупове да бисмо грађане/ке информисали о важности ове услуге као потенцијалног права сваке особе, Град Нови Сад почиње да сагледава важност и цену услуге. Ове године одобрен је износ од 7.795.337,00 динара – 3 милиона динара до маја, остало у августу.  Почевши од октоба, нас 14 корити услугу 8 до 24 сата дневно, што је десеторо људи више у односу на претходних 5 година, 40% оних за које знамо да им је потребна асистенција и 2,8% од укупног броја људи који би требало да је користе да се чл. 19 Међународне конвенције о правима особа са инвалидитетом примењује у пуној мери, имајући у виду то да у Републици Србији само особе са физичким оштећењима и слепе особе имају право да користе услугу персоналне асистенције. Млађи/е од 18 година имају парво на услугу која је названа лични пратилац детету и ученику, а подразумева физичку асистенцију уз асистенцију у доношењу одлука. Као део ове услуге, која се највећим делом користи у образовном систему, лични пратиоци уствари замењују наставнике/це у раду са децом и младима и неретко су у улози посредника између двају светова у истом разреду/групи. Веза или континуитет између ове две услуге постоји само у општинама где су организације особа са инвалидитетом лиценциране за пружање услуге личног пратиовца, али у већни њих персонална асистенција за одрасле уопште не постоји.

Ово представља приличан изазов и за држву, са стратешке тачке гледишта и за покрет, пошто су деца и млађе особе објекти различитих интересних група. Ове групе, које се  углавном састоје од родитеља и стручњака/киња или структура заснованих на дорочинству, као што је Каритас, уверене су да су тако сви на добитку имајући у виду опште социо-економске прилике у земљи.

Шта је улога покрета (и покрета за самостални живот) особа са инвалидитетом? Срећом, он је у току са савременим знањем и информацијама, али у већини случајева у њему је мањак воље или (људских) ресурса да направи стварну промену или разлику у друшту и као заједница, али и свако од нас понаособ. Људи или имају огромна очекивања или их немају уопште уместо спремности да ураде било шта што ће направити разлику у животу свих нас. Чак и када предузмемо акцију, постоји тенденција “минимализације” услова – тенденција прихватања минимума – која доводи до апсурдне ситуације незадовољених потреба, секундарих оштећеја и додатних ограничеја за сваког/у од нас. Ово оповргава чињеницу да покрет особа са инвалидитетом као део покрета за грађанска права, нуди одговоре читавом друштву како да у пуној мери примени парво на избор. Ово укључује асистенцију онима којима је потребна, приступачност као много безбеднију и удобнију за све и искуствену подршку која нас подсећа да је лично искуство важно, уз стручно знање или без њега, ако бисмо да ова планета има будућност са свима нама разноликим какви јесмо.

Тако, радећи у изазовним околностима, окружен различитим видовима дисконтинуитета, уз краткорочна и ад хоц партнерства/коалиције, ЦЖУ 15 година ради на стварању предуслова за самостални живот у партнерству са Центром за самостални живот, организацијама независних новинара/ки, студентским, организацијама ЛГБТ особа и другим организацијама цивилног друштва користећи образовање, издаваштво и медије као своје основне алате/средства.

Следеће године, очекујемо промене у законодавству, које би могле да унапреде статус (пружалаца) услуга, чији оснивач није држава. Радићемо док свих 3000 становника/ца Новог Сада, који сада имају накнаду за туђу негу и помоћ као вид директног плаћања, не буду могли да користе асистенцију, технолошка средства или помагала која су нам потребна да живимо самостално и тиме имамо основни предуслов да изградимо приступачан град.

                                                                              Милица Мима Ружичић-Новковић 27. новембра 2018.

Leave a Reply

Your email address will not be published.Email address is required.