Abilizam/ableizam
Abilizam (ableizam) proizlazi iz uverenja da život osobe bez oštećenja vredi više od života osoba sa oštećenjma/smanjenjem ili odsustvom fizičkih/intelektualnih sposobnosti i oboljenjima. U SAD koristi se ovaj pojam. U Velikoj Britaniji pojmom dizabilizam, ukazuje se na posledice uverenja da su osobe sa oštećenjem manje vredne od osoba bez oštećenja, dok sistemski dizabilizam uključuje mere i postupke koje država sprovodi na temelju ovog uverenja. Ove mere za rezultat imaju redukovanje osnovnih prava i usluga, izolaciju, nejednake prilike u društvenom životu, sekundarna oštećenja ili oboljenja, veću stopu (rane) smrtnosti uključujući prisilnu kontracepciju, sterilisanje, uskraćivanje terapije koja bi omogućila nesmetan život, štednju na lečenju i rehabilitaciju, prevenciju rađanja nakon prenatalne dijagnostike, eutanaziju, izostanak mera za evakuaciju, sprečavanje, neprepoznavanje i ignorisanje društvenog učinka osoba sa oštećenjima, smanjenje/izostankom sposobnosti, oboljenjima, onememogućavanje i ometanje osobe da se ostvari i ravnopravno sa ostalima učestvuje u društvu. Zato u engleskom jeziku preporučuju upotrebu termina disabled persons – onemogućene/ onemogućavane osobe. Bilo da se u javnom govoru opredelimo za izražavanje onemogućenosti kao rezultat nečega što je već nekome urađeno ili onemogućavanosti koja podrazumeva da se onemogućavajući postupci ponavljaju, u oba slučaja izražavamo iskustvo s kojim se osoba s nekim oštećenjem, smanjenjem sposobnosti i oboljenje suočava od momenta kada se otkrije ili ga stekne Sada se globalno češće koristi pojam abilizam (ableizam). Bilo da je u fokusu stav o superiornosti života osobe bez oštećenja (abilizam) ili inferiornosti osoba sa oštećenjima (dizabilizam) posledice su iste svuda u svetu. Autoabilizam ili internalizovani abilizam ukazuje na to da osoba s ličnim iskustvom (može da) deli uverenje da život osobe bez oštećenja vredi više od njenog, odnosno da je nakon sticanja oštećenja ili usled smanjenja/odsustva sposobnosti ili oboljenja da su njen život ona sama (postali) manje vredni. Svako od nas se može opredeliti za to da li će jezikom doprinositi ravnopravnosti svih ili zadržavanju dalje preovlađujuće neravnopravnosti i nasilja. Npr, kad kažemo da je država slepa, gluva ili da su političar/ka ili politika autistični ponavljamo dominantno uverenje da su odsustvo sposobnosti vida i sluha i autizam nepoželjna ljudska iskustva, a ona su osnovne (identitetske) karakteristike dela stanovništva koje ga čini time što jeste, nisu ničiji izbor, svesne odluke i ponašanje da bi ih se na taj način povezivalo. Korišćenje reči invalid, sem ukoliko je osoba s ličnim iskustvom svesno ne koristi za samoidentifikaciju, budući da većina smatra da se osoba ne može poistovetiti samo s jednom njenom karakteristikom, naročito ako se upotrebljava s negativnom konotacijom – takođe je ispoljavanje abilizma. Abilizam je jedna od međusobnih ili internalizovanih fobija koja jednako kao sve ostale uzrokuju ugroženost i marginalizovanost dela stanovništva ka kojima se ispoljavaju. Kao i druge fobije, sveprisutan je i prenosi i usvaja se vaspitanjem, neretko i obrazovanjem, pa ljudi najčešće nisu svesni da ga ispoljavaju. I kad ga ne ispoljavaju namerno, to ne znači da je opravdan i da ne ostavlja iste posledice kao njegovo svesno ispoljavanje. Abilizam se ispoljava nizom stereotipa. Mediji i umetnost preslikavaju najdominantniji: osobe s oštećenjima, smanjenim sposobnostima, oboljenjima treba sažaljevati i stoga su predmet dobročinstva i milosrđa, predmet su nasilja ili se nasilno ponašanje same osobe povezuje s tim što ima oštećenje, smanjenje sposobnosti, oboljenje. Predstavljene su ili se same predstavljaju kao superbogalji ili superheroji, pri čemu se većina postupaka i rezultata koji se kod ljudi bez oštećenja smatraju uobičajenim, ovde tretiraju kao uspeh zbog uloženog napora koji vrlo često nema nikakvih dodirnih tačaka s oštećenjem, već sa uslovima u okruženju koji su uzrokovani ovim stereotipom. Kada osobe s ličnim iskustvom sebe predstavljaju kao super heroje, ta pojava se naziva onesposobljavačkom ili onemogućavačkom pornografijom (disability porn). Sve prisutnija je. Predstavljaju se kao normalne osobe koje slučajno imaju oštećenja, smanjenje sposobnosti; U umetničkim delima uvode se u priču ili scenario kao likovi koji treba da doprinesu atmosferi misterioznosti ili znatiželje. Predmet su ismevanja. Svoj su najveći i jedini neprijatelj. Teret su porodice i društva. Seksualno su abnormalne. Nesposobne su da učestvuju u društvu. Ovo su nalazi prof. Kolina Barnsa s Univerziteta u Lidsu iz 1992, koje sam ja potvrdila analizirajući ovdašnje medije od 2002. do 2014. Centrovo istraživanje o socijalnoj distanci iz 2003. ukazuje na većinu ovih stavova uz još nekoliko: u ulozi roditelja nisu uspešne kao osobe bez oštećenja; nesposobne su da privređuju i budu korisni članovi društva; očekuju privilegije zbog svog oštećenja i pomoć drugih; ako voze kola, nisu jednako pouzdani i odgovorni vozači kao osobe bez oštećenja; imaju povlaštenu poziciju u našem društvu; ulagati u školovanje onemogućavanih osoba besmisleno je jer društvo od toga nema nikakve koristi; ne mogu voditi samostalan život i odgovorno upravljati svojim postupcima. U doba u kome je bezmalo sve o abilizmu, kao i o drugim fobijama poznato, možemo da napravimo svesni otklon od svih njih i time dostignemo ravnopravnost svih u svakodnevici i svim segmentima javnosti. U Norveškoj je pre više od 10 godina razvijen gap model (model izostanka), čiji tvorac tvrdi da kada bi sve bilo pristupačno sve usluge jednako dostupne i na raspolaganju svim, onemogućavanost (ovde dominantno koristimo reč invalidnost) nadalje bi izostala, ostala bi oštećenja/smanjenja/odsustvo sposobnosti i njihovi uzročnici kao karakteristike i iskustvo dela ljudi. Stavovi su promenjive prirode ukoliko se države usmere na izjednačavanje mogućnosti i uspostavi ravnopravan odnos prema pravima, obavezama i potrebama svih. Njihovoj punoj primeni svaka osoba u obavezi je da doprinese. Dostupno ljudsko znanje i definisane mere suočavanja sa sistemskim onemogućavanjem i preveniranja međusobnog, uz prilagođavanja lokalnim prilikama, primenjive su svuda i mogu zahvaljujući postojećim mogućnostima izveštavanja i uspostavljenom sistemu pravne zaštite stalno unapređivati. Do nas je pojedinačno da li ćemo i na koji način doprineti tome bez obzira na to da li imamo iskustvo onemogućenosti/onemogućavanosti ili ne. Deo samozastupničkog pokreta u V. Britaniji pojmom još uvek neonemogućavane osobe (still non-disaled persons) ukazuje na to da svaka osoba tokom života stekne privremeno ili trajno oštećenje, oboljenje zbog kojih doživi iskustvo onemogućavanja ili usled smanjenja sposobnosti koje je sa starošću neminovno. Kako se svuda na svetu abilizam isto ispoljava i prati ga patronat, ugnjetavanje i smrt, samo međusobna razmena iskustva (peer podrška) i međunarodna saradnja menjaju opšte prilike. Sastavljeno na […]
ŠTA JE ABILIZAM/EJBLIZAM?
Predstavljamo Vam prevod iz predstojeće knjige BUBBLES OF ABLEISM: A DISABLED WOMAN’S STORY OF LOVE & MOTHERHOOD. „ MARIA R. PALACIOS’ UPCOMING BOOK (Mehurići abilizma: priča onesposobljene žene o ljubavi i materinstvu). Preuzmite prevod klikom OVDE. Sva prava rezervisana, COPYRIGHT 2017. Prevod Biljana Radusin, Centar “Živeti uspravno”. ŠTA JE ABILIZAM/ABLEIZAM? Abilizam je kad kažeš da ne izgledam onespesobljeno i očekuješ da to shvatim kao kompliment. Abilizam je kad pretpostavljaš da sam automatski jaka i hrabra jednostavno zbog toga što sam onesposobljena. Abilizam je Kada moje slepilo postane tvoj mrak kada olako prihvataš moje ožiljke i pretvaraš se da razumeš moje povrede. Abilizam je kad pokušavaš da me izlečiš da me popraviš. Kad mi obećavaš da ću hodati, čuti i videti ili da ću biti sve što sam trebala da budem jednog dana u raju. Abilizam je verovanje da je raj mesto sposobnih tela gde oštećena tela najzad postaju cela. Abilizam je kad „potpun“ postaje reč rezervisana za sposobna tela, ili kada kažeš da sam lepa uprkos različitostima, a ne uspeš da prepoznaš da sam lepa zahvaljujući njima. Abilizam je kad nas ostavljate da sazrimo i istrulimo viseći sa loze jer odbijate da zagrizete naš plod. Abilizam je plod vaših strahova. Abilizam je kada mislite da „seksi“ nije reč koja se odnosi na mene. Abilizam je kad se hvalite svojom nezavisnošću gledajući me kako se borim da se oslobodim. Abilizam je sloboda pretpostavljanja. Abilizam je kada pretpostavljaš da sam bez partnera.. kada prepostavljaš da sam devica, kad pretpostavljaš da mrzim svoje telo jer u tvom iskrivljenom umu kako bih mogla drugačije? Abilizam je kada tvoja nelagoda postaje veća barijera od letenja stepenicama. Abilizam je kad roditelji odvuku decu govoreći im da ne zure automatski ih učeći da je onesposobljenost prljava reč. Abilizam je kada mi kažeš kako nadahnjuće izgleda kada radim ili kuvam. Abilizam je kada ne možeš da pogledaš moje ožiljke osim ispod oka ili sa osećanjem da treba da mi kažeš da ti je žao ili kao da mi duguješ izvinjenje za moje telo jer sam takvo čudovište, da tvoja osposobljenost gotovo čini da se osećaš krivim, i kažem gotovo jer da je tako ne bi me tako brzo istisnuo iz svesti s „hvala Bogu, to nisam ja“ sklupčanim pod jezikom poput zmije. Abilizam je kada praviš planove koji ne uključuju pristupačne prostore, pristupačna mesta pa ti postaje lakše da me izbrišeš sa svoje liste. Abilizam je kad možeš da se pretvaraš da onesposobljeni ljudi ne postoje. Abilizam je ne moći se pridružiti svojim školskim drugarima na slici razreda ili školskoj predstavi jer nema rampe do bine. Abilizam je kada naše onesposobljavane živote igraju neonesposobljavani glumci koji misle da potpuno razumeju naše napore jer su dobili da odigraju našu ulogu. Abilizam je kada moram da se kotrljam preko nepristupačnih trotoara jer nemam izbora. Abilizam je činjenica da nemam izbora, a da ga ti imaš. Abilizam je kada se onesposobljavanim roditeljima kaže da ne bi trebalo da budu roditelji. Ableizam je kad misliš da tvoja beba nije bezbedna sa mnom, ili kad me tapkaš po glavi kao da sam dete i kažeš da sam slatka. Abilizam je kada moj pas vodič biva izbačen iz aviona jer se neonesposobljavani putnici žale. Abilizam je kad ti zatražim pomoć a ti se osetiš pozvanim da biraš umesto mene. Abilizam je klimanje glave sa razumevanjem umesto priznavanja da nemaš pojma šta sam rekla. Ableizam je činjenica da se plašiš da kažeš istinu. Ableizam je pravljenje heroja od ljudi koji izvedu onesposobljenog klinca na matursko veče i nikad ne progovore sa njim opet jer to jedno „dobro delo“ traje najmanje deset godina ako ne ceo život. Ableizam je životni vek u izolaciji životni vek u segregaciji životni vek neispričanih priča, „Bio jednom jedan bogalj koji je mogao“ i na svakog koji je mogao postojao je i postoji po jedan neonesposoblajvani koji je trebao ali nije. Abilizam je činjenica da nije važno jer ukoliko nisi onaj koji je potlačen, ukoliko nije TVOJE telo to koje podbacuje utoliko nije TVOJ problem i možeš ga zanemariti. Daleko od očiju, daleko od srca. Abilizam je ostavljati za sobom nesavršene, one koji te usporavaju one zbog kojih ti je neprijatno. Abilizam je činjenica da ti je neprijatno samo zato što sedimo u istoj prostoriji i dišemo isti vazduh. Abilizam je Kad kažeš da nije pošteno što ne moram da čekam u redu. Abilizam je kada misliš da preterujem zahtevajući ljudska prava. Abilizam je kad kažeš kako sam srećna jer sedim sve vreme dok se tvoja jadna sposobna stopala umaraju. Ableizam je kada kažeš da se u dubini duše osećaš zahvalnim što nisi ja. Ableizam je kako nas mediji predstavljaju kao ili objekte sažaljenja ili inspiracije. Ableizam je inspiracijska pornografija. Ableizam je kada kažeš da onesposobljenim ljudima nema mesta u pornografiji jer naša tela nisu nešto što iko treba da vidi naga. Ableizam je tvoja ogoljena netrpeljivost, koja viri kroz ključaonicu tvoga ormara. Ableizam je kako hoćete da nas zaključate u ormar i kako verujete da dajući nam nova imena kao što su fizički izazvani i drugačije sposobni, da nas time ne etiketirate. Ableizam je učiniti autobuse pristupačnim ali ne i ulice koje vode do stajališta. Ableizam je priča „Forest Gampa“ koja uvek čeka da bude ispričana. Ableizam je kad nam čak ni zadnji deo autobusa nije dostupan u nenapisanim stranicama naše istorije i kako treba da postanemo svoja verzija Roze Parks svakog bogovetnog dana do danas. Abilizam je kada kažeš da ako me Bog nije izlečio to je samo zbog toga što nemam dovoljno vere. Abilizam je što me tvoja vera smatra kaznom Božjom ili kako pokušavaš da izmoliš da moje različitosti nestanu kao da su demoni. Abilizam je imati prisupačan parking ali nam uskratiti pristup vratima. Abilizam je kako privreda […]
PRESEK DONIRANIH SREDSTAVA ZA RAD CENTRA U OKVIRU STALNE KAMPANJE I KAKO GA MOŽETE PODRŽATI DA OTKLONI BLOKADU RAČUNA
Od 6.12.2023. do 17.4.2025. ličnim i donacijama privrednog sektora i udruženja građana obezbeđeno je 3.671.901 din, od toga u okviru opšte donacijske kampanje PODRŽITE RAD CENTRA “ŽIVETI USPRAVNO” | Donacije.rs 3.577.301 din, 95.954 na stranici kampanje Danas je pod blokadom 5.485.900 din. za deblokadu računa, od čega je osnovni dug 3.479.890,21 din. Dnevna kamata je između 1.300,00 i 1.400,00 din. Centar mora najkasnije do 31.3. donacijama obezbediti jer je neizvesno da li će od aprila imati na raspolaganju donatorska sredstva za rad asistentkinje 1 osobe, za koju je po rešenju Centra za socijalni rad Grad predvideo namenska sredstva, ali ne može da ih uplati jer podležu blokadi. Možete donirati: na osnovni račun Centra 340-5350-79, s koga se direktno izmiruje blokada, preko stranice kampanje Pravna lica mogu preuzeti predlog blanko ugovora o donatorstvu. Pozivamo 109 donatora/ki da se uključe u kampanju doniranjem 50.000 dinara i 1 od 35.900 din. na osnovni račun Centra 340-5350-79. za otklanjanje iznosa pod blokadom ili sa 2196 donacija u iznosu od 2500 din, koliko je u prvih 9 meseci kampanje iznosila prosečna donacija. Sada iznosi 3843 din. Čim otkloni blokadu računa, Centru će moći retroaktivno da budu uplaćena odobrena ovogodišnja namenska sredstva za uslugu personalne asistencije i da nastavi da prikuplja sredstva i iz drugih izvora, kojima dok su mu računi pod blokadom nema pristup. Jedino može da prikuplja donacije u zajedici. U prezentaciji Centru „Živeti uspravno“ urgentno potrebna vaša podrška (Word ili PDF) možete pročitati o razlozima koji su doveli do blokade, zašto u međuvremenu nije otklonjena. Centar je od 2017. organizovao asistenciju i/ili podršku u donošenju odluka za 6 osoba koje po kriterijumima iz čl. 99 ovog Pravilnika nemaju pravo na finansiranje asistencije ili ih grad u kome žive organizuje maksimalno 40 sati nedeljno. Trenutno donacijama organizuje podršku i asistenciju za dvoje mladih koji zbog toga što nemaju sposobnost samostalnog odlučivanja o sebi nemaju pravo na finansiranje asistencije budžetskim sredstvima, a nužna im je i u kući i u vezi sa studiranjem, odnosno slikanjem i pri obavljanju drugih društvenih aktivnosti. Dvadesetsedmog septembra Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda potvrdio je da do promene državnog pravilnika, ne može, i pored dobre volje, da finansira asistenciju jednom od njih koji studira na 2 visokoškolske ustanove, zbog toga što mu je potrebna podrška u donošenju odluka, a jedan od kriterijuma ispunjenja minimalnih staandrda za ostvarivanje prava na finandiranje asiatencije iz gradskih/opštinskih budžeta jeste sposobnost samostalnog odlučivanja o sebi.. Kancelarija Poverenice za zaštitu ravnopravnosti uputila je Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 2 inicijative i preporuku za izmenu Pravilnika i usvajanja privremene uredbe i uputstva za centre za socijalni rad i resorne opštinske sekretarijate, uprave i odeljenja na koji način osobe kojima je asistencija nužna, a po važećem Pravilniku ne ispunjavaju uslove mogu do promene propisa da ostvare pravo na finansiranje asistencije iz budžeta lokalnih samouprava: 171-24 Inicijativa za izmenu Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti od 17.5.2024. 137-24 Препорука мера Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у вези остваривања услуге личног пратиоца и персоналног асистента • Повереник за заштиту равноправности od 7.10.2024. nakon obraćanja Centra. U vezi s predlogom mera resorno ministarstvo uputilo je 20.12.2024. preporuku predsednicima/ama opština gradonačelnicima/ama: “ u slučaju da je osobi usluga lični pratilac deteta ili personalni asistent neophodna, bez obzira gde pohađa školu, fakultet ili radno angažovan/a ( druga jedinici lokalne samouprave), u njenom najboljem interesu je da joj usluga bude pružena u kontinuitetu, jer će se na ovaj način svima na jednakoj osnovi omogućiti pravo na obrazovanje i učestvovanje u obrazovnim procesima u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije. Takođe, svrha usluge će se ostvariti u punom obimu, to znači pružanje detetu odgovarajuće praktične imdividualne podrške radi uključivanja u redovno školovanje i aktivnosti u zajednici, radi uspostavljenje što većeg nivoa samostalnosti (lični pratilac deteta) kao i pružanje odgovarajuće praktične imdividualne podrške koja je korisniku neophodna za zadovoljavanje ličnih potreba i uključivanje u obrazovne razne i društvene delatnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti (personalni asistent). Sedmog aprila 2025. Centar je dobio tumačenje Sektora za socijalnu zaštitu Ministarstva da se „preporuka odnosi na situacije kada je osobi usluga lični pratilac deteta ili personalni asistent neophodna, bez obzira gde pohađa školu, fakultet ili je radno angažovan/a (druga jedinica lokalne samouprave), a u skladu sa propisanim uslovima i standardima“. To znači da društveno aktivne punoletne osobe van sistema osnovnog obrazovanja i vaspitanja koje ostvaruju pravo samo na osnovni dodatak za tuđu negu pomoć i sve osobr koje nemaju sposobnost samostalnog odlučivsanja bez obzira na status redovnog studenta/kinje, zaposlene ili na drugi način društveno aktivne osobe nemaju pravo na finansiranje usluge persoalne asistencije iz budžrtaa grada ili opštine u kojima imaju prebivalištre ili boravište. Upitale smo 7.4.2025. Sektor za socijalnu zaštitu ministarstva na koji način da postupi odeljenje Centra za socijalni rad Novi Beograd i Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda u vezi s obezbeđivanjem novca za asistenciju studentu, koji nema pravo na finansiranje asistencije, a Centar još samo za april ima novca za pokrivanje troškova njegove asistencije zahvaljujući urgentnom grantu Rekonsttrukcije ženski fond i zaatražile pomoć nadležnih institucija u obezbeđivvanju sredstava za obu namenu iz drugh izvora dok se ne nađe među rešenje ili do trajne promene minimalnih državnih standarda. Službenica Ministarstva u telefonskom razgovoru 8.4,2025. potvrdila je da Ministarstvo radi na proomei državnih standarda i na omogućavanju integrisanih usluga i da do tada ne može da donosi priremene mere ili međumere, kao i da dijagnoza ne sme biti osnov za usktraćivanje nečijeg prava da podnese nadležnom telu zahtev za korišćenje javne usluge niti neodobravanja prava na njeno ffinansirranje ukoliko po stručnoj proceni nadležne službe ispunjava sve zakonom definisane kriterijume. Prethodno, na upit Centra kada će biti promenjeni minimalni državni standardi usluge personalne asistencije i na izmeni kojih propisa se trenutno radi, Sekttor za socijalnu zaštitu ‚18.10.2024. odgovio je: „Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja će u budućim izmenama Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite razmatrati mogućnosti za unapređenje istih“. U vezi s 894-2024 Inicijativa za izmene i dopune […]
April – Mesec podizanja svesti o ABILIZMU
Uvod u abilizam i pitanja prava onesposobljavanih osoba Nekoliko godina unazad, organizacije za autizam koje vode neuatistični roditelji i stručnjaci/kinje, stavile su fokus na april kao na mesec podizanja svesti o autizmu.
