Saopštenje za javnost: Deset godina od pokretanja servisa personalne asistencije za osobe sa invaliditetom u Novom Sadu
Na današnji dan pre 10 godina u Sali za sastanke Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu održana je uvodna obuka za prvu grupu potencijalnih korisnika/ca usluge personalne asistencije u saradnji sa Centrom za samostalni život osoba sa invaliditetom koji je organizuje od 2001.
Povod za započinjanje usluge bio je to što jedna koleginica iz Subotice ne bi moglaa da upiše studije matematike u Novom Sadu da nije imala ovu uslugu. Prva sredstva za ovu uslugu za troje studenata i 3 zaposlene žene sa invaliditetom paralelno su 2008. odobrili Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i Pokrajinski sekretarijat za privredu. Novembra 2008, servis je u suorganizaciji Centra “Živeti uspravno” i Novosadskog udruženja studenata sa invaliditetom (NSUSI). Zahvaljući podršci Pokrajinskog sekretarijata za privredu, Gradska uprava za socijalnu i dečju zaštitu, nakon bezmalo 5 godina zalaganja, odobrila je Centru prva sredstva za pilotiranje ove usluge za 10 korisnika/ca u Novom Sadu. Združenom podrškom dvaju sekretarijata i s većinskim učešćem resorne gradske uprave u toku 2009. uslugu je koristilo jedanaestoro korisnika iz Novog Sada, jedna studentkinja iz Subotice i jedna iz Pančeva.
Usluga se od tada projektno sufinansira. Do 2012 koristilo ju je 10 stalnih i 8 povremenih korisnika/ca. Od 2012. Do jula 2013. Usled nedostatka sredstava i odnosa dela korisnica prema asistentkinjama, nas 8, od avgusta 2013. do avgusta 2014. nas 4, od septembra 2014. do novembra 2015. nas 3 uz većinsko učešće Grada, podršku Ambasade Kraljevine Norveške, Rekonstrukcije ženskog fonda, Građanskih inicijativa, privrednog sektora I ličnog učešća nas koje smo je koristile. Od novembra 2015. do jula ove godine koristile smo je nas 4 i jedna koleginica godinu dana. samo u toku radnog vremena. Trenutno uslugu koristimo nas 14 iz Novog Sada, predsednica Udruženja za cerebralnu Idečju paralizu Severno-bačkog okruga, koja je predložila da u januaru Centar otvori kancelariju u Subotici da bi usluga postala dostupna svima kojima je potrebna. Do septembra ju je koristio jedan kolega iz Martonoša.
Razlozi za ovakve okolnosti su projektno finansiranje usluge koja je namenjena punoletnim, društveno aktivnim osobama sa invaliditetom koje ostvaruju parvo na tuđu negu i pomoć i koja je osobama koje je koriste potrebna svakodnevno. Grad je od 2009. do 2017. Za ovu namenu izdvajao 2-3,8 miliona dinara, što je pokrivalo odišnje troškove rada od 3 do 5 asisteata/kinja. Ove godine kroz 2 konkursa iz sfere socijalne zaštite gradski javni rad izdvojeno je 7.995.337 dinara, što je omogućilo povećanje broja korisnika/ca (15-18 u ovoj godini) I konačno mogućnost sagledavanja razvoja usluge. Četiri godine finansirana je usluga samo osobama koje nisu imale drugi izbor, od kojih je trima potrebna duže od 8 sati dnevno, za koliko, u skladu sa repuličkim pravilnikom o minimalnim standardima za pružanje usluge socijalne zašte, gradovi i opštine odobravaju sredstva. Radimo na tome da za ovu namenu iz budžeta Grada Novog Sada bude minimalno izdvojeno 0,1% godišnje, što će omogućiti da 40 Novosađana/ki ima ovu uslugu 20-40 sati mesečno.
Usluga personalne asistencije po čl. 19. Međunarodne konvencije o pravima osoba sa invaliditetom namenjena je svim osobama sa invaliditetom kao preduslov za samostalni život u zajednici. Međunarodni pokret za samostalni život prepoznaje je kao potencijalno pravo svake osobe i zalaže se za to da sredstva za nju budu direktno usmeravana korisniku/ci da bismo imali pravo na izbor načina njenog orgaizovanja.
U Srbiji većina gradova i opština ovu uslugu obezbeđuje tenderski, pri čemu sredstva za ovu namenu izdvajaju direktno iz gradskog/opštinskog budžeta, projektno (pri čemu iznos raspoloživih sredstava zavisi od prilva od igara na sreću i novac se odobrava u toku kalendarske godine sa neizvesnim ishodom do kraja konkurasa, što zzbog neizvesnosti ugrožava sve strane u procesu) ili kroz programe gradskih, pokrajinskih i republičkih javnih radova koji traju od 4 do 6 meseci. Ovakva situacija na terenu za pružaoce i korisnike/ce neretko podseća na horor film. I pored toga, u gradovima gde je organizuju centri za samostalni život i u Novom Sadu održan je kontinuitet usluge, korisnicima/ama se uz iskustvenu (peer) podrškuv, idljivo menjaju životne prilike.
Sledi nekoliko svedočanstava:
S obzirom na to da sam s neko ko tek od nedavno koristi personalnu asistenciju punovremeno, mogu reći da je obavljanje svih društvenih i fakultetskih obaveza postalo neuporedivo lakše. Uz napomenu da je pod velikim znakom pitanja da li bih uopšte na duže staze mogla da budem toliko aktivna i produktivna bez asistencije.
Ljubica Savić, aktivistkinja
…personalni asistent nije neko ko osobu sa invaliditetom podigne iz kreveta, obuče i stavi je pred prozor da kroz njega gleda ceo dan. Personalni asistent je neko ko drugoj osobi omogućava da živi samostalno, ostvari sve svoje planove i ciljeve i ravnopravno učestvuje u društvu.
Meni personalne asistentkinje omogućavaju ne samo da obavim najosnovnije ljudske potrebe, koje, činjenica je, bez asistencije ne bih mogla (počevši od ustajanja iz kreveta), već i da se bavim poslom za koji sam se školovala, pored toga i društvenim aktivizmom i volonterskim radom, kao i da izlazim, družim se, putujem… Najkraće i možda i najtačnije rečeno asistencija mi je omogućila da u svakom trenutku i svakoj situaciji stvarno budem ono što jesam. Svesna, svoja, nezavisna i slobodna. Neću preterati ako kažem da je personalna asistencija za mene život.
Dragana Marković, potpredsenica Centra
Asistencija je usluga koja oslobađa ceo sistem jedne države od specijalnih rešenja, preskupih insitucija, loših usluga i nehumanog odnosa… Asistencija je usluga koja omogućuje da se svako ljudsko bice koje ima potrebu za uslugom ostvaruje u svom zivotu u svim aspektima, društvenim, ličnim emotivnim, edukativnim, bez obzira na životne okolnosti”.
Marija Vrebalov, aktivistkinja