{"id":4475,"date":"2022-09-28T15:31:48","date_gmt":"2022-09-28T13:31:48","guid":{"rendered":"https:\/\/www.czuns.org\/?p=4475"},"modified":"2022-09-28T16:28:14","modified_gmt":"2022-09-28T14:28:14","slug":"zahtevi-voznje-za-slobodu-2022","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.czuns.org\/en\/zahtevi-voznje-za-slobodu-2022\/","title":{"rendered":"Zahtevi Vo\u017enje za slobodu 2022"},"content":{"rendered":"

Sorry, this entry is only available in B\/CG\/H\/S<\/a>. For the sake of viewer convenience, the content is shown below in the alternative language. You may click the link to switch the active language.<\/p>

<\/p>\n

Brisel, 14. septembra 2022.<\/p>\n

Od 26. do 28. septembra 2022. Evropska mre\u017ea za samostalni \u017eivot \u2013 ENIL odr\u017ea\u0107e svoju 10. Vo\u017enju za slobodu (Freedom Drive) u Briselu. Freedom Drive<\/strong>\u00a0 je jedna od klju\u010dnih kampanja ENIL-a \u2013 odr\u017eava se svake dve godine od 2003. godine.<\/p>\n

ENIL je evropska mre\u017ea osoba s invaliditetom. Za nas samostalni \u017eivot predstavlja proces osna\u017eivanja i emancipacije, koji omogu\u0107ava jednake mogu\u0107nosti, prava i puno u\u010de\u0161\u0107e u svim aspektima dru\u0161tva. Zala\u017eemo se za potpuno uklanjanje svih barijera koje ograni\u010davaju uklju\u010divanje osoba sa invaliditetom u zajednicu. Jedan\u00a0 od na\u0161ih glavnih ciljeva jeste primena \u00a0Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom (UNCRPD) u Evropskoj uniji. UNCRPD promovi\u0161e puno u\u010de\u0161\u0107e,\u00a0 samostalan \u017eivot i deinstitucionalizaciju. Evropska unija i svih 27 dr\u017eava \u010dlanica ratifikovale su UNCRPD. U EU je Konvencija stupila na snagu januara 2011. godine.<\/p>\n

Za ovu\u00a0 Freedom Drive 2022,<\/strong>\u00a0 ENIL je sastavio slede\u0107e zahteve za Evropsku uniju, njene dr\u017eave \u010dlanice i druge evropske zemlje. Zahtevi Vo\u017enje za slobodu dostupni su za preuzimanje\u00a0 u formatu PDF ovde<\/a>\u00a0 i \u00a0vord\u00a0ovde<\/a>.<\/p>\n

I. Pobolj\u0161ati pristup personalnoj asistenciji<\/strong><\/p>\n

\u010clan 19 Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom (UNCRPD)<\/strong><\/a>\u00a0 navodi da sve osobe sa invaliditetom imaju \u201ejednako pravo […] da \u017eive u zajednici, da imaju jednak izbor kao drugi\u201c. To ne zna\u010di da\u00a0 osobe sa invaliditetom\u00a0 moraju da \u017eive same i bez podr\u0161ke. U skladu sa \u010dlanom 19. stav (b), \u201eosobe sa invaliditetom [moraju] imati pristup nizu usluga podr\u0161ke u ku\u0107i, rezidencijalnih i drugih usluga za pru\u017eanje podr\u0161ke od strane zajednice, uklju\u010duju\u0107i personalnu asistenciju\u201c.<\/p>\n

Da bi zatvorile institucije, vlade moraju da pove\u0107aju pristup osoba sa invaliditetom uslugama u zajednici, posebno personalnoj asistenciji (PA). Sve usluge moraju biti vo\u0111ene po modelu invalidnosti zasnovanom na ljudskim pravima. Op\u0161ti komentar br. 5 defini\u0161e PA kao \u201eli\u010dnu \u201c kao podr\u0161ka drugoj osobi koja njome upravlja\u201c.\u00a0\u00a0 Personalni asistenti\/kinje (PA)<\/strong><\/a>\u00a0 pru\u017eaju podr\u0161ku osobama sa invaliditetom jedan na jedan, omogu\u0107avaju\u0107i im pristup istim mogu\u0107nostima koje imaju osobe koje nisu osobe sa invaliditetom [1]<\/a>. U nekim evropskim zemljama, pesonalna asistencija dostupna je osobama sa invaliditetom od osamdesetih godina pro\u0161log veka. Prvi zakon o personalnoj asistenciji uveden je u \u0160vedskoj 1994. godine. Danas 25 ze<\/strong><\/a>malja \u010dlanica Evropske unije<\/strong><\/a>\u00a0 ima sheme personalne asistencije. Prema onima koji koriste personalnu asistenciju, ove sheme su lo\u0161e dizajnirane i ne postupa u potpunosti po njima. [2]<\/a> S boljim pristupom personalnoj asistenciji, vi\u0161e osoba sa invaliditetom moglo bi da napusti institucije i ne bi trpelo zloupotrebu ljudskih prava koja se de\u0161ava na ovim mestima. Neke zemlje ne mogu da odgovore na sve ve\u0107u potra\u017enju osoba sa invaliditetom za pesonalnom asistencijom me\u0111u. Na primer, broj korisnika PA u Sloveniji pove\u0107an je za 44% u periodu od 2020. do 2021. godine. U Belgiji postoji lista \u010dekanja do 23 godine da bi se dobio li\u010dni bud\u017eet za anga\u017eovanje pesonalnih asistenata\/kinja. Da bi bile u skladu s Konvencijom, sheme persopnalne asistencije moraju omogu\u0107iti osobama sa invaliditetom da izaberu svog asistenta\/kinju, da odlu\u010de \u0161ta \u0107e, kada, gde i kako raditi. Tako\u0111e, osobe sa invaliditetom treba da dobijaju sredstva na svoje ra\u010dune u vidu li\u010dnog bud\u017eeta.\u00a0\u00a0 Klju\u010dni<\/strong><\/a> \u00a0elemen<\/strong><\/a>ti<\/strong><\/a>\u00a0 <\/strong>dobrog modela PA dobro su istra\u017eeni. [3]<\/a> Personalna asistencija je klju\u010dni alat za samostalni \u017eivot za mnoge osobe sa invaliditetom, uklju\u010duju\u0107i i osobe sa smanjenim intelektuslnim sposobnostima. Osobe sa invaliditetom kojima je potrebna personala asistencija moraju imati podr\u0161ku u dono\u0161enju odluka ako im je potrebna. Finansiranje personalne asistencije mora biti fleksibilno, tako da ljudi mogu da zadr\u017ee svoje asistente\/kinje prilikom preseljenja u drugi region ili drugu zemlju. Tako\u0111e bi trebalo da imaju mogu\u0107nost da se \u017eale na ishod svog zahteva ili procene potreba za uslugom, tako da odluke o radnom vremenu PA mogu biti pravno osporene ako je to potrebno.<\/p>\n

Da bi se pobolj\u0161ao pristup personalnoj asistenciji, preporu\u010dujemo slede\u0107e:<\/u><\/p>\n

    \n
  1. Savet EU i Evropski parlament treba da usvoje preporuku o personalnoj asistenciji. Ova preporuka treba da:<\/li>\n<\/ol>\n