Rebecca Rakowitz 12/01/2016 1:02pm

Tipičan članak o onesposobljenosti verovatno bi počeo opisom “inspiriativnog” dana u životu osobe koja je bila voljna da podeli svoju priču. Tokom većeg dela članka, čitalac ne bi mogao da vidi razliku između teme onesposobljenosti i “neonesposobljenosti” u priči, sve do velikog razotkrivanja – trenutka kada pisac objašnjava da osoba ima neko oštećenje/smanjenu sposobnost. Pretpostavlja se da je ta činjenica sama po sebi dovoljna da temu učini inspirativnom.

Ovako bi članak počeo da se radi o tipičnom članku o onesposobljenosti. Ali ovo nije takav članak.

Suprotno popularnom verovanju, mnogi stručnjaci i članovi zajednice onesposobljenih osoba ne samo da ne vole ovakve priče, već smatraju da su neverovatno štetne. Nazivaju ih “inspirativna pornografija”.

Dvehiljadečetrnaeste godine godine u Ted govoru pod nazivom „Ja nisam tvoja inspracija, hvala lepo“, Stella Young, poznata aktivistkinja za prava onosposobljenih objašnjavala je kako društveni mediji predstavljaju zajednicu onesposobljenih osoba. Ona pominje slike ljudi sa fizičkim oštećenjem i natpisom „Jedino što onesposobljava u životu jeste loš stav“ ili „Vaš izgovor je sa invaliditetom (nije validan)“.

“I ove slike, postoji ih mnogo, one su ono što zovem inspirativna pornografija”, kaže Youngova. “Namerno koristim termin “pornografija”, pošto one koriste jednu grupu ljudi kao objekte za dobrobit druge grupe.”

Tako je stvoren termin „inspirativna pornografija“, iako je koncept postojao mnogo pre nego što je Youngova stupila na scenu Ted govora.

Ona kaže da su te slike stvorene da bi inspirisale i motivisale ljude, dok u isto vreme degradiraju zajednicu onesposobljenih osoba tako što onom ko ih posmatra govore da koliko god njihov život bio loš, mogao bi biti i gori.

Nirmala Erevelles, profesorka na Univerzitetskom koledžu za obrazovanje, istražuje studije o onesposobljenosti u obrazovanju i slaže se sa ovim stavom. Ona kaže da postoji uvreženo mišljenje da jedino što je potrebno onesposobljenim osobama jeste dobar stav.

“Neosposobljene posmatraju [inspirativnu pornografiju] i kažu, “Ah, moj život bi mogao biti tako loš, a ako onesposobljena osoba može svoj život učiniti srećnim, onda ja mogu svoj učiniti još mnogo boljim”, kaže Erevellesova.

Kasnije je govorila o tome da je onesposobljeno dete  koje boji inspiracija ljudima, ali ne i odrasla osoba koja se bori za svoja prava, zato što je u prvom slučaju subjekt srećan, dok je u drugom frustriran i besan.

Frances Isbell, studentkinja treće godine prava na Univerzitetu u Alabami, kaže da inspirativna pornografija može da se manifestuje i na druge načine – ne samo kroz slike. Ona kaže da se priče o onesposobljenim studentima koji su izabrani za kraljicu ili kralja mature ili pozvani na maturu kao i komentari koji pozdravljaju takve priče takođe smatraju insprirativnom pornografijom.

“Na onesposobljene osobe gleda se kao na “druge”,” kaže Isbellova. “I zbog toga što se na njih gleda kao na te “druge”, sam čin ljubaznosti prema njima se smatra dovoljno interesantnim da postane vest.”

Isbellova kaže da je i ona sama pretvorena u inspirativnu pornografiju. Rođena je sa spinalnom mišićnom atrofijom i mora da koristi kolica, što kako kaže privlači mnogo pažnje.

Isbellova je često u javnosti i ljudi joj stalno prilaze govoreći: “Tako si hrabra”, ili “Blagosloveno bilo tvoje srce” – komentar koji često dobija otkad živi u Alabami. Međutim, svi ti ljudi retko znaju bilo šta o njoj ili njenom životu, osim činjenice da je u kolicima.

“Ljudi mi prilaze i govore da bi se radije ubili nego živeli mojim životom”, kaže Isbellova. “Ali mislim da su drugi primeri možda i gori pošto su uobičajeniji, a kada vam neko kaže da ste hrabri to se smatra komplimentom.”

Isbellova kaže da bi bilo divno kada bi je neko pogledao i rekao “Hej, pa ona studira prava i hoće da bude zastupnica za prava onesposobljenih osoba, to je sjajno.” Po njoj, ovakvi komentari se ne ubrajaju u inspirativnu pornografiju zato što je neko smatra inspiracijom zbog njenih postupaka i postignuća, a ne zbog njenog oštećenja.

Veći je problem ono “Hej, pa ona je ustala iz kreveta danas,” kaže Izbelova.

Erevellesova i Isbellova kažu da je problem jednim delom u tome što neonesposobljene često vide oštećenje/smanjenje neke sposobnosti kao nešto užasno i smatraju da živeti sa smanjenjem neke sposobnosti čini nekoga izuzetnim.

“Osobe bez oštećenja moraju da prestanu da posmatraju oštećenje/smanjenje sposobnosti kao teret, “ kaže Erevellesova. “…Mnogi onesposobljeni ljudi žive svoj život ne gledajući na oštećenje kao na teret – ono što je za njih zaista teret jeste to što je većina mesta nepristupačna.”

Za Erevellesovu i mnoge aktiviste/kinje za prava onesposobljenih osoba, najveći problem kad jer reč o inspirativnoj pornografiji jeste to što ona premešta fokus sa onoga što je stvarno važno.

“Umesto da se obraća pažnja na uslove koji život onesposobljenih osoba čine komplikovanim, inspirativna pornografija se fokusira na stavove onesposobljenih osoba kao nešto što će nečiji život učiniti boljim ili gorim,” kaže Erevellesova “[Inspirativna pornografija] umanjuje značaj stvarnih problema na koje onesposobljene osobe žele da ljudi obrate pažnju – kao što su nepostojanje pristupačnosti, isključenost iz škola i aktivnosti zajednice, način na koji ljudi zure u tebe, način na koji se osobe bez oštećenja osećaju nelagodno u društvu osoba sa oštečenjima osim ako im nisu izvor inspiracije.“

Erevellesova kaže da bi  neonesposbljene osobe, umesto što govore onesposobljenim osobama da su hrabre ili inspirativne zbog toga što žive sa oštećenjem, trebalo da ih pitaju sa kojim se preprekama suočavaju i tako bi prepreke bile savladane.

Ideja da je inspirativna ponografija negativna nije u potpunosti prihvaćena, što je izazvalo nazadovanje u zajednicama kako neonesposobljenih tako i onespososbljenih osoba.

To je koncept koji članovi/ce zajednice neonesposbljenh osoba još uvek nisu u potpunosti prihvatili, zato što inspirativnu pornografiju neki smatraju pozitivnom, a neki misle da je biti protiv inspirativne pornografije čin političke korektnosti. Erevellesova odbija shvatanje da je nepodržavanje inspirativne pornografije samo politički korektno ponašanje – radije govori o tome da se radi o kritičkom razmišljanju i razumevanju šta zapravo  predstavlja inspirativna pornografija, kako utiče na zajednicu onesposobljenih osoba i shvatanju sopstvenog stava prema zajednici onesposobljenih.

Što se tiče nazadovanja u zajednici onesposobljenih osoba, Erevelles kaže da proističe iz rasprostranjenosti zajednice onesposobljenih osoba, naglašavajući da u svakoj zajednici postoje različita mišljenja o tome kakvo je predstavljanje štetno po zajednicu, a kakvo nije.

“To je kao i kada imamo televizijsku emisiju koja omalovažava žene; nisu sve žene uznemirene (time).” Kaže Erevellesova

Isbellova kaže da je drugi razlog to što se mnoge osobe sa oštećenjem pitaju zašto je loše što inspirišu druge ljude. “Nije loše ako inspirišete ljude time što radite nešto dobro i imate postignuća,” kaže Isbellova. “Ali kada se to povezuje samo sa vašim oštećenjem, to jeste problem.”

 

Preuzeto sa: //www.cw.ua.edu/article/2016/12/inspiration-porn-a-look-at-the-objectification-of-the-disabled-community , 1. DECEMBRA 2016.

Prevod: Dragana Marković, Centar ŽIVETI USPRAVNO