Danas Evropska mreža za samostalni život temom mobilnosti obeležava Evropski dan samostalnog života. Preporučujemo učešće na otvorenom vebinaru o delovanju pokreta za samostalni život u cilju obezbeđivanja ravnopravnosti koji počinje u 14 h u organizaciji Evopske mreže, Organizacije za samostalni život Norveške i Instituta za samostalni život iz Stokholma.

Pre dva dana bilo je 12 godina od zvaničnog početka pilot servisa personalne asistencije u Novom Sadu, tj. otkako Grad Novi Sad sufinansira ovu uslugu.
Ove godine će je finansirati za 35 korisnika/ca pokrivajući bezmalo sve troškove, al i dalje iz 3 izvora. Očekujmo promenu Pravilnika o ostvarivanju prava na finansiranje usluge personalne asistencije do kraja maja , kojim će biti predviđeno pokrivanje troškova punog obma uslge u skladu sa preporukama Komiteta UN za prava osoba sa invaliiditetom.

Po Zakonu o socijalnoj zaštiti pravo na ovu uslugu imaju punoletne, društveno aktivno osobe s I ili II stepenom potrebe za podrškom drugih ljudi koje su ostvarile pravo na uvećan dodatak za tuđu negu i pomoć. Za finansiranje ove usluge, sem u slučaju siromašnih opština, nadležne su lokalne samouprave i mogu je, kao i druge usluge finansirati putem javne nabavke ili otvaranjem centara za pružanje usluga socijalne zaštite.

U skladu s čl. 19 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i Opšteg komentara br. 5 Komiteta UN na njegovu primenu ova usluga namenjena je osobama sa invaliditeom svih uzrasta i nivoa potreba za njom, javna nabavka u Opštem komentaru br. 5 navodi se samo kao jedan od modaliteta u slučaju da nije obezbeđeno direktno plaćanje.
Evropska mreža za samostalni život u svojoj Rezoluciji iz oktobra 2019. pozvala je Evropsku komisiju da dalje ne ulaže nijedan evro javnih sredstava u izgradnju bilo kog vida ustanova za osobe sa invaliditetom. U toku je javna rasprava o strategiji deinstitucionalizacije Republike Srbije koja traje do 17. maja 2021. Nadamo se delovanju države u ovom pravcu. Da bi se to zaista ostvarilo potencijalno pravo na uslugu personalne asistencije Zakonom o socijalnoj zaštiti i Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usuga socijalne zaštite treba da bude garantovano svima bez obzira na uzrast i stepen oštećenja jer je asistencija osnovni preduslov samostnog života osobama kojima je potrebna uz iskustvenu (peer) podršku i podršku u donošenju odluka. Uz razvoj i opštu dostupnost ova 3 segmenta podrške osobama sa invaliditetom, ostvarivanje prava na korišćenje znakovnog jezika, njegovo učenje i proučavanje i u obezbeđivanje svih segmenata pristupačnosti države treba da usmere veću deo sredstava u cilju obezbeđivanja nesmetanog društvenog učešća osoba sa invaliditetom od momenta nastanka oštećenja/smanjenja sposobnosti. Na taj način će u startu sprečiti proces trajnog onemogućavanja minimalno desetine svog stanovništva.

Onemogućavanje i uverenje da život osoba sa oštećenjima vredi manje od života ljudi koji ih nemaju jesu razlozi neravnopravnog položaja osoba sa oštećenjima/smanjenim sposobnostima. Uklanjanjem mera koje onemogućavaju, uvođenjem onih koje omogućavaju, a većina ih je definisana u Konvenciji i preporukama Komiteta, i stvaranjem društva koje će računati na svaku osobu u nekom trenutku u budućnosti osećanje onemogućenosti (invalidnost) biće stvar ličnog osećaja pojedinca/ke. Sve dok ne budu obezbeđene sve mere, u skladu s Konvencijom, koje obezbeđuju pun nivo ostvareivosti prava, a prevashodno puno učešće osoba kojih se to tiče u njihovom ostvarivanju (čl. 4 Konvencije, koprodukcija), ovo će biti isklučivo društveno i političko pitanje.

Leave a Reply

Your email address will not be published.Email address is required.