Pozivamo Vas da u naredna 3 dana informišete o temama u tekstu koji sledi. Veoma su povezane i jednostavne, a utiču na život svih.

Osobe za kontakt: Dragana Marković 0638317818i Jelena Sokref 0697528441.

“Međunarodni dan osoba sa invaliditetom Ujedinjenih nacija obeležava se 3. decembra počev od 1992. Tema ovogodišnjeg je „Osnaživanje osoba sa invaliditetom i obezbeđivanje inkluzivnosti i jednakosti“. Ova tema se fokusira na osnaživanje osoba sa invaliditetom za inkluzivan, nepristrasan i održiv razvoj predviđen u Agendi za održivi razvoj do 2030. godine.

Agenda 2030, zalaže se za princip „ne izostavljati nikoga“, predstavlja plan delovanja međunarodne zajednice prema mirnom i prosperitetnom svetu, gde se kao osnovni princip primenjuje dostojanstvo pojedinca i ravnopravnost među ljudima, što prožima tri pravca delovanja Ujedinjenih nacija: razvoj, ljudska prava i mir i bezbednost. Od presudnog je značaja da se u tom pogledu osigura puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u svim sferama društva i stvori okruženje jednakih mogućnosti od starane osoba sa invaliditetom, za njih i sa njima.

Agenda do 2030. stavlja veliki značaj na pitanja koja se odnose na održivu urbanizaciju, naročito u cilju 11: učiniti gradove i naselja inkluzivnim, bezbednim, otpornim i održivim.

Ove godine, sekretar Ujedinjenih nacija pokreće prvi izveštaj o invalidnosti i razvoju Glavni izveštaj UN-a o invalidnosti i razvoju I 2018 – Realizacija ciljeva održivog razvoja od strane osoba sa invaliditetom i za njih, i sa njima. Izveštaj pruža osnovu za kreiranje inkluzivne politike, sprovođenja i praćenja i evaluaciju inkluzivnog, pristupačnog i održivog globalnog plana razvoja.” Izvor: //www.un.org/development/desa/disabilities/news/dspd/idpd.html

Radni  prevod: Dragana Marković, Centar „Živeti uspravno“

 Danas je Međunarodni dan borbe protiv HIV-a i AIDS-a. Osobe zaražene HIV-om trpe diskriminaciju koja ih gotovo u potpunosti onemogućava da učestvuju u društvenom životu i neretko im se kontakti s drugim ljudima svode samo na najbliže. Upravo su predrasude i diskriminacija koju doživljavaju razlog zašto se u zakonodavstvu SAD-a, severnoevropskih i nekoliko drugih zemalja, osobe obolele od hroničnih bolesti i osobe koje imaju posledice korišćenja psiho aktivnih supstanci smatraju osobama sa invaliditetom.

Budući da je Ujedinjenim nacijama u narednih 12 godina u fokusu inkluzivni razvoj i da će ulagati u razvoj kapaciteta i podrške osobama sa invaliditetom da se svojim delovanjem uključe u inkluzivan razvoj i da svi zajedno, između ostalog stvaramo pametne gradove izgrađene tako da sve bude pristupačno svima i bezbedno za sve, jako je važno da svaki naš postupak, sve što radimo i gradimo budu pristupačni i uključivi ako želimo da budemo deo ovog procesa.

Sledi tekst o deset godina asistencije u Novom Sadu, beleška i izveštaj objavljen u novembarskom biltenu Evropske mreže za samostalni život (//enil.eu/news/ten-years-of-personal-assistance-service-in-novi-sad/=).

Deset godina servisa personalne asistencije u Novom Sadu

Centar “Živeti uspravno” okupio je 8. Novembra sve ljude koji su doprineli servisu personalne asistencije u Novom Sadu da bismo sagledali njegove ishode.

Nažalost, servis personalne asistencije u Novom Sadu još uvek se projektno organizuje, finansiran je lutrijskim sredstvima, iznosom koji se ne može predvideti pre završetka dva konkursa Gradske uprave za socijalnu i dečju zaštitu  svake godine. Druga mogućnot, definisana Zakonom o socijalnoj zaštiti, jesu javne nabavke, koje su mnogo transparentnije i finansiraju se direktno iz gradskih/opštinskih budžeta. Međutim, u većini slučajeva, najniža cena jedini je kriterijum da određeni licencirani pružalac usluge bude odabran. Korisnici/e ne biraju način na koji će se usluga pružati.

Pošto je prepoznata kao pilot koji organizuje organizacija osoba sa invaliditetom, usluga je finansirana za 1 do 5 korisnika/ca godišnje koji je koriste 40 sati nedeljno. Nakon što smo započeli kampanju 0,1%, tražeći da ovaj postotak godišnjeg gradskog budžeta bude izdvojen za ovu namenu i nakon što smoorganizovali različite donatorske skupove da bismo građane/ke informisali o važnosti ove usluge kao potencijalnog prava svake osobe, Grad Novi Sad počinje da sagledava važnost i cenu usluge. Ove godine odobren je iznos od 7.795.337,00 dinara – 3 miliona dinara do maja, ostalo u avgustu.  Počevši od oktoba, nas 14 koriti uslugu 8 do 24 sata dnevno, što je desetoro ljudi više u odnosu na prethodnih 5 godina, 40% onih za koje znamo da im je potrebna asistencija i 2,8% od ukupnog broja ljudi koji bi trebalo da je koriste da se čl. 19 Međunarodne konvencije o pravima osoba sa invaliditetom primenjuje u punoj meri, imajući u vidu to da u Republici Srbiji samo osobe sa fizičkim oštećenjima i slepe osobe imaju pravo da koriste uslugu personalne asistencije. Mlađi/e od 18 godina imaju parvo na uslugu koja je nazvana lični pratilac detetu i učeniku, a podrazumeva fizičku asistenciju uz asistenciju u donošenju odluka. Kao deo ove usluge, koja se najvećim delom koristi u obrazovnom sistemu, lični pratioci ustvari zamenjuju nastavnike/ce u radu sa decom i mladima i neretko su u ulozi posrednika između dvaju svetova u istom razredu/grupi. Veza ili kontinuitet između ove dve usluge postoji samo u opštinama gde su organizacije osoba sa invaliditetom licencirane za pružanje usluge ličnog pratiovca, ali u većni njih personalna asistencija za odrasle uopšte ne postoji.

Ovo predstavlja priličan izazov i za držvu, sa strateške tačke gledišta i za pokret, pošto su deca i mlađe osobe objekti različitih interesnih grupa. Ove grupe, koje se  uglavnom sastoje od roditelja i stručnjaka/kinja ili struktura zasnovanih na doročinstvu, kao što je Karitas, uverene su da su tako svi na dobitku imajući u vidu opšte socio-ekonomske prilike u zemlji.

Šta je uloga pokreta (i pokreta za samostalni život) osoba sa invaliditetom? Srećom, on je u toku sa savremenim znanjem i informacijama, ali u većini slučajeva u njemu je manjak volje ili (ljudskih) resursa da napravi stvarnu promenu ili razliku u društu i kao zajednica, ali i svako od nas ponaosob. Ljudi ili imaju ogromna očekivanja ili ih nemaju uopšte umesto spremnosti da urade bilo šta što će napraviti razliku u životu svih nas. Čak i kada preduzmemo akciju, postoji tendencija “minimalizacije” uslova – tendencija prihvatanja minimuma – koja dovodi do apsurdne situacije nezadovoljenih potreba, sekundarih oštećeja i dodatnih ograničeja za svakog/u od nas. Ovo opovrgava činjenicu da pokret osoba sa invaliditetom kao deo pokreta za građanska prava, nudi odgovore čitavom društvu kako da u punoj meri primeni parvo na izbor. Ovo uključuje asistenciju onima kojima je potrebna, pristupačnost kao mnogo bezbedniju i udobniju za sve i iskustvenu podršku koja nas podseća da je lično iskustvo važno, uz stručno znanje ili bez njega, ako bismo da ova planeta ima budućnost sa svima nama raznolikim kakvi jesmo.

Tako, radeći u izazovnim okolnostima, okružen različitim vidovima diskontinuiteta, uz kratkoročna i ad hoc partnerstva/koalicije, CŽU 15 godina radi na stvaranju preduslova za samostalni život u partnerstvu sa Centrom za samostalni život, organizacijama nezavisnih novinara/ki, studentskim, organizacijama LGBT osoba i drugim organizacijama civilnog društva koristeći obrazovanje, izdavaštvo i medije kao svoje osnovne alate/sredstva.

Sledeće godine, očekujemo promene u zakonodavstvu, koje bi mogle da unaprede status (pružalaca) usluga, čiji osnivač nije država. Radićemo dok svih 3000 stanovnika/ca Novog Sada, koji sada imaju naknadu za tuđu negu i pomoć kao vid direktnog plaćanja, ne budu mogli da koriste asistenciju, tehnološka sredstva ili pomagala koja su nam potrebna da živimo samostalno i time imamo osnovni preduslov da izgradimo pristupačan grad.

                                                                                     Milica Mima Ružičić-Novković 27. novembra 2018.