Humanitarost
Humanitarnost je nužna, najčešće hitna, reakcija na društvenu neravnopravnost i ugrženost. Solidarnost je ulaganje u nešto s ciljem da se obezbede tok i rešenja, što se od novembra ovde sve vreme radi. Humanitarnost je usmerena na otklanjanje posledica.
Podrška i solidarnost
Kratkoročnom ili dugoročnom asistencijom, podrškom ili solidarnošću svesno doprinosimo konkretnim ljudima ili procesima, učestvujemo u njima da bi se nešto postiglo, trajno promenilo ili funkcionisalo. Delovanjem iz solidarnosti podrazumeva svest o tome da se svi možemo naći ili se nalazimo u ličnoj situaciji, da to što (ne) treba da se menja i kad nas se lično ne tiče utiče na nečiji život ili na društvo. U postupanju iz solidarnosti: od svakodnevnog pripremanja obroka, što rade kuhinje solidarnosti, organizovanja događaja da se prikupi novac da neko ode na lečenje ili da se premosti period do trajnog rešenja, da se doprinese trajnom rešenju, protestni skupovi zbog nepravednog postupanja prema drugima, nabavka 2 kaputa ili kreveta ili stvari koje dve osobe istovremeno mogu koristiti, davanje od sebe, a ne od viška, bilo da je u pitanju vreme, znanje ili nešto materijalno i kad su mu povod nečija ugroženost. Doprinosimo izjednačavanju mogućnosti ili rešenju ne potencirajući i preispitujući ljudskost i ne ispoljavajući neki vid nadmoći.
Preporuka
Predlažemo da događaji koji se organizuju u sklopu tekućih protesta i inače u cilju prikupljanja novca ili potrepština kao podrška događajima, ljudima ili društvenim grupama nadalje budu solidarni i benefit ili događaji u korist a ne humanitarni.
Bazare, koji se u poslednje vreme najčešće organizuju, poput kuhinja solidarnosti, predlažemo da nadalje budu bazari solidarnosti, solidarni ili benefit bazar odnosno bazari u korist (nekome), a ne humanitarni. Da od pomagača postanemo ulagači i podrška jer kad pomažemo, mi određujemo kada ćemo, kako, koliko vremena i u kojoj meri drugima pomoći ili pomagati, što znači da oni koji pomažu imaju veću moć u odnosu na one kojima pomažu. Efekti pružanja pomoći mogu biti momentalni, kad nekome spasimo život, pružimo ruku da ustane nakon pada, usmerimo osobu kada to zatraži.
Bilo koji čin solidarnosti bez obzira na to šta mu je svrha ili koliko traje jeste to ako mu predmet nisu ljudi već mu je cilj doprinos neposrednoj ili trajnoj promeni nečijih ili opštih prilika.
U delovanju u ime/ za nekog drugog najvažniji je koprodukcijski pristup – da ljudi koji imaju lično iskustvo učestvuju od početka do kraja u osmišljavanju akcija, inicijativa, usluga i procesa koji su im namenjeni, koje im namenjujemo ili se na njih odnose, tim pre što većina inicijativa koje organizujemo iz solidarnosti predstavlja reakciju na nešto što je neki od ugovora o ljudskim pravima već pomenuo uključujući definiciju odgovarajućih mera za izjednačavanje mogućnosti, sprečavanje diskriminacije ili bilo koje koruptivne, nasilne ili radnje koja urušava društveni sistem ili je potrebna da se izgradi.
Pored toga, osobe koje imaju lično iskustvo ugroženosti svesne su kada nešto nije dobro i najčešće, i kad nemaju sve informacije o razlozima, osećaju zašto nije.
U planiranju bilo koje solidarne akcije važno je poći od principa Ništa o nama bez nas i naći način da pre nego što počnemo nešto što u ime drugih ili što se tiče drugih da radimo, naći način da ih pitamo šta i kako im nešto treba.
Tekst sačinjen na osnovu kominikacije Jelene Sokref i Milice Mime Ružičić-Novković 2021-2023. i Jelene Ačanski i Milice Mime Ružićić-Novković 2024-25.