Poštovani/e, dragi/e,
Dostavvlamo vam IZVEŠTAJ O 25 GODINA RADA CENTRA
Na konferenciji za novinare povodom 10 godina od otvaranja savetovališta Tanja Stojišć-Petković, jedna od ossnivača i prva predsednica Centra, rekla je da su u vezi s Centrom najvažniji ljudi.
deo je fotografija ljudi i trenutaka koji su menjali prilike u Novom Sadu ili gde god da smo se našli, a u opisu ovog videa:
Sve ovo vreme Centar ulaže u ljude i ljud ulažu u njega.
Zahvaljujemo se na svemu što smo zjaedno uradili, trajno unapredili ili odvadili bilo da je reč o aktivnostima u vezi s ostvarivanjem socijalnih prava, ili doprinos unapređenju opštih prilika.
Bilo je mnogo izazova i prepreka najvećim delom uzrokovanih time što ono kroz šta prolzimo ili neko drugi prolazi ne doživljavamo kao iskustvo, građevinski materijal našeg života i međusobnih odnosa, već kao uzrok patnje, razlog za nju ili (citiram reči jedne osobe 2020. o tome šta je za nju personalnalna asistencija) nužno zlo.
Centar još uvek nije otklonio blokadu dela svojih računa. U poslednjih 4 nedelje ponovo istobremeno ptrikuplja sredstva za nju i za tekuće troškove asistencije nas troje koojima ju organizuje, od kojih dvoje nije ostvarilo pravo na njeno finansiranje sredstvima gradova iz kojih su zbog restriktivnih minimalnih standarda i Centar im, jednoj mladoj osobi 3 godine, drugoj godinu dana, asistenciju organzuje donacijama.
Odobren novac za moju asistenciju Grad Novi Sad nije uplatio od januara 2024. zato što i namenska sredstva za slučaj bolesti i invalifnosti podležu blokadi računa. S druge strane u poslednjih 17 godine, otkako ju Centar organizuje, naročito u poslednje 2 godine, na najrazličitije načine, uglavnom neočekivano, zajedno smo doprineli/e tome da se ne prekida, ali veliki dug iz perioda 2011-19. i 21-24. treba da se otkloni, za šta će nam i dalje značiti svaki vid podrške.
Na stranici Donatorima/kama možete pročitati o tome šta je sve činilo rad na obezbeđivanju dostupnosti usluge persoonalne asistencije i s čime se Centar u poslednjih 17 godina u vezi s tim suočio i zašto se od 2013. sučava s blokada računa.
Uporedna iskustva potvrđuju da su prilikre unapređene u onim sredinama gde su se ljudi s ličnim iskustvom udružili i zajedno doveli do njih. Takođe, gde je to urađeno u skladu s domačim i međunrodnim propisima o ljudskim pravima usput utičući na njihovu dopunu, najčešće kroz opšte i pojedinačne komentare i smernice komiteta UN-a zaduženih za praćrenje njihove primene, drugih tela UN-a ili drugih međunarodnih tela. Bezmalo sva ljudska iskustva upisana su ili utkana u ova dokumente i u mere, na čiju se primenu države obaavezuju usvajanjem zakona o njihovoj primeni i usklađivanjem svog zakonodavstva s njihovim odredbama. Dešava se da propisi države predviđaju veći stndard od međunarodnog, ali se sve ređe dešava da države i ljudi u njima primenjuju u potpunosti bilo vlastite bilo međunarodne prpise o ljudskim pravima, zbog čega smo svi jednako u opasnostii.
Džastin Dart Mlađi, jedan od aktiivista/kinja koji/e su najviše doprieli usvajanju Zakona o Amerikanxima sa invaliditetom pre 35 godina, u dokumentarcu koji je 2009, povodom toga snimljen rekao je “Mislim da je budućnost revolucija koja pruža mogućnost svakom ljudskom biću shodno onome što nosimo u sebi. I mislim da je to sledeći korak koji je neophodan za čovečanstvo da bi se prešlo s poslednjih etapa varvarizma u zlatno doba nauke i demokratije. Nećemo imati nauku i demokratiju dok svaka osoba ne iskoristi sve mogućnosti koje joj je Bog dao. I to se neće desiti slučajno. Dogodiće se kad mi učinimo sve da se to dogodi.”
Nakon svega do sada proživljenog, volela bih da zaista učinnnmo sve da se to dogodi.
Još jednom hvala na svemu što jesmo do sada u tom pravcu učinili/e.
U Žablju, 22.9.2025.
mr Milica Mima Ružičić-Novković, predsednica Centra